Moram ovo ispjevat za mlade,
nek’ ostane i neka se znade
Posavljaci što sa šljivom rade!
Kada, neka šljiva rod donese,
pokupi se u kacu istrese.
Tu u kaci mora da ostane,
dok od šljive i kom ne postane.
Do kazana sad se to donese,
i u kazan par kova istrese.
Taman tol’ko kol’ko mora biti,
ispod treba vatru naložiti.
Kazandžija tad se s grdžom bori,
stalno miješa da to ne zagori.
Dok on drva stalno loži, meće,
tad iznutra kroz cijev para kreće.
Poslije cijev u jedno bure ode,
A u njemu puno hladne vode.
Pa se para tu odmah rashladi,
I od pare rakija se radi!
Da vidite ljudi tada sreće,
kad rakija krene i poteče.
Tada počnu pričat divandžije,
Kol’ko kome bacala je prije.
Jedan kaže čačanka mi dala,
po kazanu i deset litara.
Drugi kaže meni Bogu hvala,
Madžarica dvanest je dala.
Treći kaže da tol’ko dobiju,
ti što vole nejaču rakiju.
A tko voli da obara s nogu.
maksimalno sedam dobit mogu!
Ali divan nikad pravi nije,
ako nema tu jedne šargije.
Pa se pjeva dok rakija teče,
ostane se čitav dan i večer!
Tu se šali, veseli i pije,
uz rakiju nitko tužan nije.
Jedan popit busa se u prsa,
Šljivovice bit’ će do Uskrsa!
Drugi kažu bit’ će Bogu hvala,
ako žena ključ ne bude dala.
Mili Bože lijepog običaja,
kad rakiju peče naša raja
Stihovi Mijo Vidaković
Pečenje rakje je naša tradicija bez koje mi Posavljaci jednostavno ne možemo.
Na trpezama svih nas to je neizostavna dobrodošlica i to u svim prilikama,
osobito razliöitim svečanostima dok se svadbe se bez nje ne mogu ni zamisliti.
Moramo priznati da je rakija postala neizbježna u svim prigodama bez razlike da li to bila tuga ili radost stoga je i sama postala neodvojivi dio te iste Posavske tradicije.